baner_LE.jpg

Профил града Лесковца

Водич за инвеститоре

Водич за инвеститоре

Буџет града

Vodič kroz upravu

Питања грађана

 

Optimus 

Optimus 

Пољопривреда ПДФ Штампај Е-пошта

Град Лесковац има 144.206 становника, од тога 78.917 (54,3%) живи у сеоским срединама, остатак становништва живи у граду и насељима градског типа као што су Грделица, Вучје и Предејане. 

У геоморфолошком погледу ово подручје има планинско-континентални карактер, што значи да је ово подручје брдско-планинско и заузима 2/3 од укупне површине подручја града. Овај терен пресецају реке Јужна Морава, Јабланица, Ветерница и Власина.

Лесковачка котлина има велики значај за развој пољопривреде, с обзиром да се одликује веома повољном климом и великом потенцијалном плодношћу земљишта. Имајући у виду поменуте услове, као и могућност наводњавања, нарочито изградњом акумулационих језера на Власини код места Бољаре, на Јабланици код места Шилово, може се констатовати да постоје објективни услови за развој интезивне пољопривредне производње на овом подручју.

Традиција овог краја је узгајање повртарских производа за рану употребу у пластеницима (пластеничка производња), као и узгајање повртарских производа за каснију употребу и пласма на домаћем и и ностраном тржишту. Последњих година долази до повећања површина под пластеницима и повртарским засадима, и као таква повртарска производња представља основни допунски извор прихода већине локалног пољопривредног становништва. Највише се гаје паприка, парадајиз, кромпир и купус.  

 

 

 

 

 

Важан сегмент пољопривреде овог краја представља и воћарство у оквиру кога доминирају вишња, јагода, сљива и малина. Воћарска производња је полуинтезивног до интезивног типа, односно има задовољавајући ниво примене агротехничких мера и заштите од болести штеточина. 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

Постојање брдско планинских предела са пашњацима представљају одличне услове за бавељење сточарством. Проблем демографског пражњења села са територије града Лесковца и одлазак младих у градска насеља, смањује могућност које пружа бављење интезивном сточарском производњом (товна јунад, млечне расе говеда), па самим тим и бављење сточарством свело се на чување мањег броја грла стоке, најчешће у равничарским селима. 

  

Пољопривредно окружење лесковачког краја броји 141 сеоска насеље која нису у довољној мери искоришћена у обликовању савремене пољопривреде, а и укупне локалне економије. Пољопривредне површине се у великом проценту налазе у приватном власништву, карактерише их разуђеност и велика уситњеност, што додатно отежава савремене примену агротехничких мера.

Пољопривредна производња је на овом подручји важан извор прихода за опстанак локалног становништва, зато пољопривредни произвођачи морају бити организованији, информисанији, и припремљенији за тржишну економију уласком Србије у Европску Унију.

Према резултатима Пописа пољопривреде из 2011./2012.године у Републици Србији постоје 631.552 регистрована пољопривредна газдинства а од тога 27920 РПГ у Јабланичком округу, а у граду Лесковцу 15507 регистрованих пољопривредних gaydinstava.

Пољопривредна газдинства у Републици Србији у пољопривредниј 2011./2012.години, према резултатима Пописа пољопривреде, користила су 3.437.423 хектара пољопривредног земљишта.

Структура коришћеног пољопривредног земљишта у Републици Србији је следећа: 73,1% оранице и баште, 20,7% ливаде и пашњаци, 4,8% пашњаци, 4,8% воћњаци, 0,6% виногради, 0,7% окућница и 0,1% осталих сталних засада.

Од укупног броја пољопривредног газдинста, 47% користи до 2 хектара пољопривредног земљишта.

   

 

Структура пољопривредне површине приватних газдинстава у општини према начину коришћења из 2012. године

 

  

 

Површине на територији Лесковца под најоминантнијим воћним врстама у ха. 

 

 

 

 

 

EЛЕКТРИФИКАЦИЈА ПОЉА

   Град Лесковац је реализацијом овог пројекта трајно решио проблем наводњавања и са економског аспекта уштедом енергената се повећала економска ефикасност система у процесу пољопривредне производње. Електрификација поља одрађена је на 200ха и систем наводњавања помоћу електричне енергије показује своју вредност и исплатљивост већ у првој години експлоатације.

Губици су се свели на минимум, а уштеда у гориву је велика, јер ефикасност целог система наводњавања омогућава рационално искоришћење енергената – електрична енергија. Вредност радова на електрификацији поља износи 65.690.369,00 дин. и са учешћем власника парцела од 10% вредности у потпуности је испунило очекивање учесника у пројекту, тако да је Град Лесковац наставио са припремом нове пројектне документације за четири нова водокорисничка удружења на површини око 200ха.

Пројекат је реализован у сарадњи са Министарством пољопривреде и водопривреде и Светске банке за економски развој на пројектованој локацији коју покривају три удружења.

1.Удружење корисника вода и пољопривредних произвођача „ЕКОХРАНА“ , Злоћудово

2.Удружење корисника вода и пољопривредних произвођача „ЈУЖНА МОРАВА“, Доње Крајинце

3.Удружење корисника вода и пољопривредних произвођача „ЈАБЛАНИЦА“, Турековац

 

 


 
Program evropskog partnerstava sa opštinama