Историја ПДФ Штампај Е-пошта

Грчки историчар Херодот помиње у V веку пре нашег рачунања времена, да је на месту или у близини данашњег Лесковца постојало извесно илирско ( дарданско ) насеље, око којег се гајила конопља. У II веку после нашег рачунања времена, пошто су победили Илире, Римљани су нашли једно насеље на левој обали Ветернице, и на брду Хисар подигли тврђаву, која је доминирала градом и друмом.

  Мост на Хисару 

1889_Most_i_Hisar_resize.jpg

О првим вековима живота наших предака на овим просторима не налазимо помена све до XII века. Предео око данашњег Лесковца под именом Глубочица (Дубочица) грчки цар Манојло је Немањи у XII веку поклонио област Глубочицу, у којој се налазило насеље Лесковац. Из времена цара Душана и непосредно после тога поједина села у Дубочици па и сам Лесковац били су даривани манастирима: цар Стефан Душан, је 1348 године дао на поклон манастиру Хилендар село Лесковац; 1395 године монахиња Ефимија (кнегиња Милица) са синовима Вуком и Стефаном дала је Светогорском манастиру Св. Пантелејмона кућу и два човека у Лесковцу.Тада је Лесковац први пут поменут као град.   
Панорама Лесковца 
1934_Panorama_Leskovca.jpg

Крајем XVIII века, Лесковац је већ центар великог Лесковачког пашалука који је обухватао целу територију бившег санџака Алаџи - Хисар (Крушевац и Параћин). Француски географ Ами Буе, 1837. године пише да Лесковац има 3000 кућа: 2400 хришћанских , 500 турских , 30 циганских и  10 јеврејских, укупно 15.000 становника.                                                          

Окупацијом лесковачког краја од стране Аустро - Угарске, Немачке и Бугарске (од 1915 - 1918), нанета је велика штета становништву, привреди и пореметила његов развитак. Али по завршетку Првог светског рата, па све до почетка Другог,  Лесковац је постао право привредно чудо у ондашњој Југославији. Свој економски просперитет базирао је најпре на предузимљивости и марљивости својих људи, али и на природним ресурсима којима је располагао. Највише се развија текстилна индустрија по којој ондашњи Лесковац постаје познат у целом свету. Све то заустављено је почетком Другог светског рата, када су на град, 8. априла 1941. године, пале прве бомбе немачких бомбардера долетелих из правца Бугарске. Бомбардована је железничка станица и главна улица према Хисару, а срушени су ливница "Сава" и аутотранспортно предузеће " Беговић и Ђокић". Немци су 12. априла 1941. године ушли у Лесковац и окупирали га.

Лесковац је у току другог светског рата поднео велике људске и материјалне жртве, али када је слобода била надомак руке,  доживео је катастрофу какву ниједан други град у Србији није. Амерички бомбардери "Б29" - око 50 авиона су 6. септембра 1944. године, без повода и разлога ( као савезници ),бацили 69 тоне бомби по систему тепих бомбардовања, рушили су читаве квартове и убијали све што је живо. Страдао је велики број становника, неке процене иду и до 6 хиљада људи (мада је до сада потврђен списак - именом и презименом). Порушено је и оштећено укупно 1840 објеката, уништени су читави квартови, као и 84 највећа и најлепша градска објекта, чиме је заувек нестао архитектонски изглед града на размеђи занатског и индустријског центра.  

Лесковац 1944. године, Железничка станица, Пре и после бомбардовање

 

Лесковац је у Другом светском рату ослобођен 11. октобра 1944. године, али тада не престаје растакање његове моћне индустрије стваране у двадесетим и тридесетим годинама прошлог века.  

Већ јуна 1945. године национализована је фабрика "Глигорије Петровић и компанија", која од тада послује у друштвеној својини под називом Т. И. "Коста Стаменковић" . У периоду од 1945. до 1952. године из Лесковца је у друге градове Југославије ( Пирот, Титоград, Ужице, Прокупље, Вишеград, Пожаревац, Београд, Тетово, Земун...) пресељен велики број текстилних и других фабричких машина, што је, свакако, пресудно утицало на наставак развоја Лесковца као индустријског центра.

 

 

 

 

  Разгледница Лесковца            Главна чаршија

 

Како је Лесковац добио име

По легенди се сматра да се испод брда у близини садашњег града налазило језеро, али је дошло до његовог сушења и ту је изникла биљка леска (лешник). По њој је и насеље добило име Лесковац и то пре више од 600 година, али је у време турске владавине наденуто у Хисар од истоимене турске речи која значи тврђава. 

  Шоп - Ђокићева кућа је стара 120 година. То је једноспратна зграда са тремом изнад улаза. Приземље зграде је скоро без отвора, а његову половину захвата подрум. Спрат ове куће био је добро уређен, са таваницом у дуборезу у највећој соби. Зграда је обновљена и дограђена у истом стилу.
 
 
 Кућа Боре Димитријевића Пиксле, стара зграда Народног музеја, подигнута је у  XIX веку. Једноспратна зграда, рађена у балканском стилу. Данас се у овој згради налази стална етнолошка поставка Народног музеја, која осликава ентеријер кућа у Лесковцу током  XIX века. 
Црква Оџаклија је саграђена 1803. године на темељима већ постојећег храма. Својим изгледом разликује се од осталих цркава. Широка је, ниска, због чега споља више личи на кућу него на цркву. То је и била намера старих неимара. Наиме, грађена је у време турске власти, када освајачи на православне храмове и нису гледали добронамерно. Лесковчани су, пошто у то време није било цркве у граду, ишли по храмове који су се налазили у околним селима. Првих година 19. века, успели су да добију од султана ферман, односно одобрење да у граду саграде цркву. Међутим, локалном турском становништву то баш није било по вољи. Лесковчани су се, како је остала прича у народу, коју су забележили бројни аутори,досетили и на објекту предвидели огњиште и димњак, говорећи да, заправо, не граде цркву, већ кућу за свештеника. И после завршетка изградње, и турске владавине, храм је био изложен опасностима. Оштећен је у оба бомбардовања Лесковца, немачком и савезничком, током Другог светског рата. У поплави која је задесила град 1948. године, вода која је ушла у храм била је метар. Исте године пао је и кров под јаким притиском снега, па се 1970. године кренуло са обновом која је завршена 1992. године. У оквиру црквене порте налази се и раритет у православном свету, јединствени примерак грађевинског подухвата, а то је стара црква која је посвећена рођењу пресвете Богородице или Малој Госпојини.
      Црква Оџаклија - Некад         Црква Оџаклија - Сад 
 
Program evropskog partnerstava sa opštinama