Градска слава и обичаји ПДФ Штампај Е-пошта
 gradskaslava.jpg
 Света тројица

Градска слава датира од постанка града.

Заштитник града Лесковца је Света Тројица, тачније духовски понедељак. Поред своје вазнесење на небо Господ Исус је обећао своји апостолима да ће им послати Духа Светога, који ће их умудрити и научити како да проповедају науку Еванђеља.

Он је то своје обећање испунио у педесети дан од свог васкрсења, па се то назива и Педесетница.

Била је недеља, око 9 часова. У соби, где су били окупљени апостоли, настаде хука као дување ветра, а над сваким од апостола појавио се пламен у виду језика и они тако добише дар Духа Светога да говоре разним језицима.

Зато се тај празник назива и Духови. Јудејци су празновали свој празник Педесетницу. Пред храмом, апостол Петар, у име свих апостола, изговори своју прву беседу о васкрслом Христу и позва народ да се крсти у знак помирења са Богом, и ради опроштаја греха. 

Дакле, Христова Црква, као друштво људи који верују у Христа, отпочела је живети и радити на Духове у Јерусалиму, прве Педесетнице после Христовог васкрсења. То је Матица Христове Цркве. 

 Духови
 Духови

Тај дан крстило се у Јерусалиму око три хиљаде душа. То је почетак историје Хришћанске цркве.

Недеља после Света Тројице у народу је позната као недеља сеоских и градских литија.

Након другог светског рата литије градске су укинуте, тако да се вршио опход само око цркве и у црквеној порти.1992. године литије поново крећу кроз град.

Литије се заустављају у централном градском парку, испред споменика Незнаном јунаку, да би се молитва читала испред записа који се налази на дрвету преко пута споменика.

Слава код Срба

Ово древно хришћанско Свето предање о слављењу Бога и славе Божије у Светима, примили смо и ми Православни Срби од светог Ћирила и Методија и од Светог Саве. Зато и славимо сваке недеље и сваког празника Христа Бога и Спаситеља нашег и Његову Пресвету Богомајку и свете анђеле и Светитеље Божије. Славимо их најпре заједно са целом Црквом Божијом, у својој парохији и своме храму, када наша парохијска црква или наш манастир слави храмовну славу, то јест свога Светитеља као свога Небеског заштитника, кога истога дана славе и сви православни хришћани у свету.

То је дакле наша Српска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ с правом каже: "Ко Крсно Име слави, оно му и помаже"! Наша Крсна Слава, коју славимо посебно у сваком дому и свакој породици (ако се нисмо одрекли вере Христове и имена Србиновог), молитвама светога кога славимо оживљава у нама и душама нашим свету и светлу успомену на онај дан када смо се сви породично крстили и Христијанизовали.

  svvasilijeostroski_200.jpg
 Св. Василије Острошки

 

 Славећи нашу домаћу Славу, ми не престајемо славити и своју црквену, храмовну Славу заједно са својом браћом парохијанима; и то је наша заједничка Света Преслава.

А када славимо своју домаћу и породичну славу, не славимо је опет сами у кући, него најпре са осталим православним хришћанима у Цркви, на заједничкој Светој Служби, Светој Литургији, где су присутни и сви Божији Анђели и сви Свети, и где се спомињу сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому своме. И опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници са својом породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима и пријатељима и са сваким намерником Божијим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак и убожјак, поготову са њим. Јер је и он, као и сваки човек, слика Божија и брат Христов и наш. Тај дан се назива и рођендан Христове Цркве, као организоване заједнице људи који верују у Исуса Христа.

Хришћанство, као организована Црква најстарије је данас људско друштво на земљи! Преко Мале Азије, Египта и Грчке оно је прешло у све крајеве света; особито од 37. године кад су Јудејци почели гонити и убијати хришћане, па су бежећи из Јерусалима, пренели проповед о Христу у друге крајеве и ван Палестине. Света Тројица се слави педесети дан од Ускрса.

Отуда, света слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божијих Светаца, није само српски обичај, јер славу славе и сви остали православни у свету. Али Свети Отац Српски, Сава Равноапостолни, дао је нама Србима и једну посебну Српску домаћу славу - наше Крсно Име, то јест благословио је нашу Српску породичну славу:

Да свака Српска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши преци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице.

Обичаји лесковчана

Коледарски обичаји (за време Божића) спроводе се од 02. до 06. јануара. Поворка обучена у коледарске маске ишла је од куће до куће. Циљ је био да се благосиља напредак и благостање свакој кући. Овај обичај спроводи се у селу Рудару, где не иду одрасли већ само деца.

Градски обичај је чешљанка. То је свадбени обичај. Изводи се четвртком. Радња се дешава у кући младе (девојке). Овој свечаности присуствују само жене (од мушкараца само музичари). Тада се доноси сва ''спрема'' за младу за свадбу. Зову се пријатељице, или оне жене које неће бити позване на свадби. Служи се слано и слатко пециво и пиће.

 
Program evropskog partnerstava sa opštinama